Sveti mučenik Ipolit
Spomen 13. avgust
Posle mučeničke končine svetog arhiđakona Lavrentija, blaženi Ipolit, vojenačalnik i nadzornik tamnice, pogrebe mnogonapaćeno telo svetog mučenika, koji najpre beše njegov sužanj, a zatim mu postade učitelj. U treći dan posle pogreba blaženi Ipolit se vrati svojoj kući. Svi ukućani njegovi, - devetnaest duša na broju, - behu hrišćani; oni behu od svetog Lavrentija naučeni hrišćanskoj veri i kršteni. Pošto se sa svima ukućanima zajednički pomoli Bogu, blaženi Ipolit se sa svima njima pričesti Božanstvenim Tajnama Tela i Krvi Hristove; a zatim, posle prijema duhovne hrane, bi postavljena trpeza za potkrepljenje tela. Međutim, pre no što oni počeše jesti, dođoše vojnici i uzevši blaženog Ipolita odvedoše ga k caru Dekiju. Ugledavši ga, car se nasmeja i reče: Zar si i ti postao vrač, jer si ukrao Lavrentijevo telo? - Nisam ja vrač već hrišćanin, odgovori Ipolit.
Razljutivši se, car naredi da Ipolita biju kamenjem po ustima, pa mu zatim svuče odeću koja je sačinjavala uobičajeno hrišćansko odelo. Na to mu blaženi Ipolit reče: Nisi me razdenuo, nego si počeo da me odevaš. - Car ga upita: Eda li više ne poštuješ bogove kada tako bezumno govoriš i ne stidiš se svoje nagote? - Blaženi Ipolit odgovori: Mudar sam i nisam nag, jer se obukoh u Hrista; ja onda bejah bezuman kada kao i ti služah demonima; i onda bejah nag kada ne imađah blagodati Hristove, a sada sam hrišćanin. - Car mu reče: Prinesi bogovima žrtvu, da ne bi u mukama umro kao što umre Lavrentije. - Odgovori sluga Hristov: O, da bih se udostojio udela svetog Lavrentija, čije ime ti, nesrećniče, nisi dostojan izgovarati prljavim ustima svojim.
Tada naredi car da svetog Ipolita protegnu po zemlji i nemilosrdno biju motkama. Tako bijen, sveti mučenik vikaše gromko: "Hrišćanin sam!" - Zatim naredi mučitelj da prestanu tući mučenika, da ga podignu sa zemlje i obuku u uobičajenu vojničku odeću; pritom, obraćajući se svetom mučeniku, reče: Seti se svog vojničkog čina i budi nam kao ranije prijatelj, zajedno s nama prinoseći žrtve. - Sveti Ipolit odgovori: Ja sam vojnik Hrista Spasitelja mog, i želim da umrem za Njega. - Tada car Dekije reče eparhu Valerijanu: Uzmi svo imanje njegovo, a njega samog u mukama pogubi.
Istoga dana Valerijan posla te razgrabiše imanje blaženog Ipolita. No doznavši da svi Ipolitovi ukućani veruju u Hrista, Valerijan naredi da ih dovedu pred njega. Među dovedenima bejaše i Ipolitova dojkinja, po imenu Konkordija. Pogledavši na njih, Valerijan reče: Poštedite svoj život, da ne biste poginuli zajedno sa svojim gospodarem Ipolitom. - Konkordija odgovori: Mi više želimo s našim gospodarem česno umreti u veri Hristovoj nego li beščesno s vama neznabošcima živeti. - Robovski soj se može popraviti ne drukče nego jedino batinama, - reče Valerijan i naredi da Konkordiju biju olovnim prućem. Za vreme tog bijenja sveta mučenica predade duh svoj Gospodu.
Tu se nalažaše i sveti Ipolit pod vojničkom stražom; ugledavši mučeničku končinu svoje dojkinje on s radošću kliknu: Blagodarim Ti, Gospode, što si onu koja me je hranila poslao ispred mene u carstvo Svoje k svetima Tvojim! - A eparh mu reče: Zar se još uzdaš u vradžbinsku veštinu, i ne poštuješ bogove, i ne pokoravaš se carevom naređenju? - I ispunivši se gnjeva, Valerijan eparh naredi da ih sve sa Ipolitom izvedu kroz Tivurtinsku kapiju izvan grada i tamo predadu smrti. Idući s njima, sveti Ipolit ih hrabraše putem govoreći: Braćo, ne bojte se! i ja i vi imamo nad sobom jednoga Gospodara.
Kada stigoše na gubilište, vojnici ih posekoše sve na oči Ipolitove. Beše ih osamnaest duša obadva pola i raznoga uzrasta, ne računajući svetu Konkordiju, ubijenu u gradu. Samog pak svetog Ipolita, po naređenju eparha, privezaše besnim konjima za repove i vukoše po kamenitim mestima dotle dok svetu dušu svoju ne predade u ruke Božije.
Sveti mučenik Ipolit zajedno sa domaćima svojim postrada za Hrista u trinaesti dan meseca avgusta, a u treći dan po mučeničkoj končini svetog Lavrentija. Kada se spusti noć, na mesto pogubljenja dođe sa drugim vernima sveti Justin prezv
Izvor: Crkveni Kalendar
