Sveti mučenik Stefan Dečanski, kralj srpski

Spomen 11. novembar

ŽITIJE I PODVIZI SVETOG VELIKOMUČENIKA
STEFANA DEČANSKOG,
kralja Srpskog
SVETI Stefan Dečanski beše sin kralja Milutina i otac cara Dušana. Čedo pobožne kraljevske porodice, Stefan od najranijeg detinjstva bi vaspitan u hrišćanskoj pobožnosti. No njemu pade u deo da u ranim godinama svojim preživi mnoge teške nevolje. U ta vremena u Srbiji bivahu česte smutnje i međusobice, a i ratovi sa neprijateljima.
Neprijatelji Pravoslavlja Tatari, pokorivši pravoslavnu Rusiju, ustremiše se na druge slovenske pravoslavne zemlje. Naročito velika opasnost stade groziti slovenskim državama Balkanskog Poluostrva od strane Krimskog hana Nogaja. Tatarska vojska, šiljana od Nogaja, opustoši Bugarsku, pa stade upadati i u Srbiju. Bugarska na neko vreme pade pod vlast Tatara; a takav udes pretio je i Srbiji. Ali srpski kralj Milutin preduze odlučne mere. Pošto nije bio u stanju da se vojnom silom odupre moćnom tatarskom hanu, on stupi s njim u pregovore, i spreči najezdu Tatara, ali bi prinuđen da hanu da kao taoca svog desetogodišnjeg sina Stefana, i sa njim nekoliko znatnih srpskih velmoža. No Gospod pomagaše pobožnom dečaku kraljeviću Stefanu u njegovim nedaćama, jer se on sav beše predao pomoći svemilostivog Gospoda i ka Njemu jedinome gledaše. I uskoro među Tatarima izbiše međusobice, koje se završiše ubistvom Nogaja. Stefan iskoristi te smutnje, i nakon tri godine vrati se u otadžbinu.
Kada postade punoletan Stefan bi oženjen ćerkom bugarskog vladara Marijom. I dobi na upravu Zetu, jednu od važnih oblasti ondašnje Srbije. Umiljat, dobar, krotak, milosrdan prema sirotinji, kraljević Stefan uživaše veliku ljubav i poštovanje. No Stefanova maćeha, druga supruga kralja Milutina, Simonida, ćerka Vizantijskog cara Andronika Starijeg, želeći da njen sin Konstantin nasledi presto, a ne kraljević Stefan, njen pastorak, ona stade lukavo i vešto raditi kod kralja Milutina da ocrni u njegovim očima kraljevića Stefana. Pri tome ona se posluži čak i klevetom, kako Stefan hoće da mu otme presto.
U to vreme neki od srpske vlastele stadoše upozoravati Stefana na opasnost koja mu preti, i savetovahu mu da izbegne tu opasnost na taj način što bi digao ustanak protiv oca i oteo mu kraljevsku vlast. Na nesreću, neki od te vlastele, ljuti na spletke protiv kraljevića Stefana, otkazaše poslušnost kralju. To bi predstavljeno kralju Milutinu kao da je u vezi sa zaverom njegovog sina Stefana protiv njega. Kralj ode sa vojskom u Zetu, i uguši metež. Stefan izađe pred oca sa potpunom sinovljom pokornošću, i otac ga u početku primi lepo. Ali potom pristalice Simonidine toliko pometoše dobroga oca da on, ne proverivši stvar kako valja, naredi da Stefana okovana odvedu u zamak, u Skopskoj oblasti, i tamo oslepe.
To bi učinjeno. Na Ovčem polju, gde bejaše hram svetog Nikolaja Čudotvorca, Stefanu biše izvađene oči. Oslepljeni Stefan osećaše strašne bolove i krepljaše sebe jedino molitvom. Svu noć u strašnim mukama skoro mrtav, on pred zoru malo zaspa. I vide u snu ovo: pred njim stoji divan svetitelj u arhijerejskom odjejanju, lice mu sija blagodatnom svetlošću, i on drži na svom desnom dlanu oba njegova izvađena oka, i govori mu: "He tuguj, Stefane! Evo tvojih očiju na mome dlanu". I govoreći to on mu pokazuje oba oka. A Stefan, kao razmišljajući, upita ga: "A ko si ti, gospodine moj, što pokazuješ toliko staranje o meni?" A Pojavljeni odgovori: "Ja sam Nikolaj, episkop Mirlikijski". - Probudivši se od sna, stradalac smernim srcem uznošaše blagodarnost Bogu i Njegovom ugodniku. A osećaše i neko ne malo olakšanje bolova.
No gonjenje Stefana ne završi se time. Kralj Milutin, pod uticajem izmišljene zavere svoga sina, želeći da osigura sebe, protera Stefana iz otadžbine i posla ga na zatočenje u Carigrad k svome tastu caru Androniku Starijem sa dva maloletna sina njegova: Dušanom i Dušicom. No i u izgnanstvu Bog ne ostavi trpeljivog stradalca Stefana. Istina, u Carigradu Stefan bi lišen slobode. U početku njemu bi dat zaseban dvorac, sa potpunim izdržavanjem od cara, ali mu beše zabranjeno izlaziti iz dvorca. Potom Stefan bi sa svoje dvoje dece

Izvor: Crkveni Kalendar