Sveti mučenici Evlampije i Evlampija

Spomen 10. oktobar

ZA carovanja Maksimijana u vreme strašnog gonjenja hrišćana mnogi verni ostavljahu svoje domove iz straha od mučitelja i krijahu se po gorama, pećinama i pustinjama. U to vreme neki mladić Evlampije, visokorodnog porekla, rodom iz grada Nikomidije, hrišćanin po veri i delima, koji se takođe sa drugim hrišćanima krijaše, bi poslat u grad da kupi hleba i tajno donese u pustinju. Ulazeći u Nikomidiju, Evlampije ugleda nad gradskom kapijom prikucanu carsku naredbu o gonjenju i ubijanju hrišćana. Pročitavši naredbu, Evlampije se grohotom nasmeja takvom bezumlju neznabožnog cara, koji je ustao ne na neprijatelje otadžbine nego na nevine ljude, i sam pustoši svoju zemlju ubijajući bezbrojno mnoštvo hrišćanskog naroda. Zbog toga blaženi Evlampije odmah bi uhvaćen, svezan i na nepravedni sud izveden. Bezakoni sudija, videći pred sobom mladog i lepog Evlampija, prvo ga lukavim rečima nagovaraše da se pokloni idolima, govoreći: Samo tvoje lice pokazuje da ti nisi prostog već visokorodnog i uglednog porekla. Zato nemoj, divni mladiću, pogubiti takvu lepotu svoju, i visokorodnost svoju zameniti sramotom, nego se postaraj da uvećaš slavu i ugled sebi i svemu rodu svom. Jer ako poslušaš carevu naredbu i s nama se pokloniš bogovima, onda ćeš od sviju nas biti poštovan i slavljen, i od cara ćeš darove dobiti i na visoki položaj uzveden biti, i dane ćeš svoje provoditi u sreći. Poslušaj moj dobri savet i postani naš jednomišljenik. Eto, svi su hramovi otvoreni za tebe, u njima su razni bogovi, žrtvenici pretrpani žrtvama, i svi se vesele zbog bogova svojih i klanjaju im se. Uđi dakle i ti, i pokloni im se, te da i sebi velika blaga stečeš i nas radošću ispuniš, i bogovi će svagda biti milostivi prema tebi.
Sveti Evlampije, ispunivši se Duha Svetoga, odgovori lukavom sudiji: Srce je tvoje ispunjeno prepredenosti i lukave su reči usta tvojih, a obećanja su tvoja prazna i lažna. Prepredenjače, nećeš me ničim prelastiti i od Hrista moga odvratiti. O, kada bi hteo poslušati moje istinite reči i iskreni savet, i poznao istinitog Boga, koga ja poštujem i kome se klanjam! Ja bih onda obećao tebi od Njega ne privremenu i ništavnu već večnu i istinitu čast i slavu, nagrade i bogatstva, koje sada nemate ni ti, ni car, ni sav svet. Ali pošto si gluv kao aspida i nećeš da poslušaš mene koji ti govorim ono što je korisno za tebe, ti ćeš razdeliti udeo bogova tvojih u paklu ognjenom, i zbog prinošenja poganih žrtava bogovima sam ćeš postati žrtva crva neuspavljivog. A ja ću ne demonima nego Bogu mome prineti žrtvu hvale i uzneti Višnjemu molitve moje.
Kada to ču, sudija poče blaženom Evlampiju pretiti mukama. Ali Evlampije neustrašivo pokazivaše da je gotov na svaku muku za Hrista Gospoda svog. Tada sudija naredi da obnaže Evlampija, pa položenog na zemlji biju žilama. Nemilosrdno i dugo bijen, svetitelj junački trpljaše. No iako je 6d zadobijenih rana osećao strahovite bolove, on je ipak izgledao kao da ne oseća nikakav bol, - takvu silu duha pokazivaše on! Međutim mučitelj, videći njegovo ogromno trpljenje, razjari se još više i naredi da ga na drvetu obese i da mu telo kidaju gvozdenim oruđima. I mučenik bi toliko izranavljen, da mu se kroz duboke rane viđahu kosti. Posle dugog mučenja on ležaše na zemlji sav iskrvavljen i pokriven ranama. Ustvari, celo telo njegovo predstavljaše jednu jednostavnu ranu.
Ali to još ne beše kraj mučenikovim patnjama, jer mučitelj izmisli novu muku za njega: naredi da tankim kajišem čvrsto obmotaju i stegnu prste na rukama i nogama mučenikovim. Od toga stradalnik trpljaše strahovit bol, jer se prsti nasilno odvajahu od svojih zglobova. No i time se ne nasiti mučiteljeva jarost; dotadanjim patnjama on dodade novu patnju: naredi da se žestoko usija gvozdeni odar i na njemu prostre mučenik, da bi se ostatak tela njegovog na tom odru istopio kao vosak od sile ognja. Kada odar bi usijan, sveti Evlampije oseni sebe krsnim znakom, uziđe na njega i leže na njega kao na meku postelju. Telo svetog mučenika, paljeno ognjem, poče se topiti i razlivati, i ispeče se kao meso što je za pečenje. I

Izvor: Crkveni Kalendar