Svetih Sedam mučenika u Efesu

Spomen 4. avgust

U dane neznabožnog cara rimskog Dekija crkva Hristova beše gonjena, i mnoge sluge Hristove: prezviteri, klirici i drugi verni, bojeći se ljutog mučitelja, krijahu se gde je ko mogao. Kada Dekije, strahovito kivan na hrišćane, doputova iz Kartagene u Efes, on izdade naređenje da se svi žitelji iz okoline saberu radi prinošenja žrtava idolima. Zaluđen gordošću, car postavi usred grada idole, načinivši pred njima žrtvenike, i naredi da zajedno s njim najpre starešine gradske prinesu žrtve bogovima. Pri ovom svenarodnom prazničnom žrtvoprinošenju zemlja se natapaše krvlju klanih životinja i vazduh se ispunjavaše dimom i smradom žrtava. Trećega dana car izdade naređenje da se pokupe svi hrišćani i prisile na prinošenje žrtava idolima. Tada stadoše tražiti hrišćane svuda: izvlačahu ih iz domova i peštera, i u gomilama s porugom dovođahu na trg gde je sabrani narod prinosio žrtve idolima. Neki od hrišćana koji behu strašljivi i slabodušni, bojeći se muka, otpadahu od vere i na očigled sviju poklanjahu se idolima. Drugi pak hrišćani, gledajući to ili slušajući o tome, tugovahu dušom oplakujući otpale od Hrista i pale u idolopoklonstvo. A oni koji behu jaki u veri i hrabri, oni neustrašivo iđahu na sve muke, i junački polagahu duše svoje za Gospoda svog umirući od raznovrsnih mučenja. Mučenih beše tako ogromno mnoštvo, da je iz njihovih rastrzanih i kidanih tela krv tekla kao voda i natapala zemlju. Tela mučenika ili bacahu kao đubre pored puteva ili vešahu po gradskim bedemima unaokolo, a glave im na kolje nabijahu i pred kapijama gradskim postavljahu. Vrane, kobci i druge mesožderne ptice sletahu na gradske bedeme i jeđahu tela mučenika. I velika žalost razdiraše potajne i krijuće se hrišćane što ne mogahu uzeti i pogrepsti tela braće svoje koja ptice jeđahu. I podižući ruke svoje k nebu, oni ridahu i moljahu se Gospodu da izbavi Crkvu Svoju od takvog mučenja.
U to vreme behu u Efesu sedam mladića, sinovi uglednih starešina gradskih, i služahu u vojsci kao oficiri; imena im behu: Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan (Konstantin), Dionisije, Eksakustodijan i Antonin. Iako behu deca raznih roditelja, oni behu jednodušni u veri i ljubavi Hristovoj, i zajedno se moljahu i pošćahu, saraspinjući se Hristu umrtvljivanjem tela svojih i strogim čuvanjem devstva. Posmatrajući svaki dan zlostavljanje i svirepa ubijanja hrišćana, njima se srce kidaše, i oni uzdisahu i plakahu. Kada neznabošci zajedno sa carem odlažahu da prinose žrtve, sveti mladići se sklanjahu od ljih, odlažahu u hrišćansku crkvu, bacahu se na zemlju pred Gospodom, i posipajući prašinom glave svoje moljahu se s ridanjem. To primetiše neki motritelji, jer u to vreme svaki je motrio na drugoga kakvom se bogu moli, i predavao je na smrt brat brata, otac sina, sin oca, i niko nije skrivao bližnjeg svog ako bi primetio da se moli Hristu. Ti motritelji odoše k caru i rekoše: Care, živi vavek! Ti pozivaš izdaleka hrišćane i privolevaš ih da prinose žrtve, Međutim oni što su oko trebe potcenjuju tvoju carsku vlast, ne slušaju tvoja naređenja i ismevaju ih, a drže se hrišćanske vere.
Razgnevivši se, car upita ko se to protivi njegovim naređenjima. Potkazivači rekoše: Sin upravitelja grada Maksimilijan i šest drugih mladića, sinovi boljara efeskih; svi oni već imaju oficirske činove u vojsci. - Car odmah naredi da ih uhvate, okuju u lance i dovedu k njemu. Sveti mladići biše brzo dovedeni pred cara još sa suzama u očima i sa prahom na glavama. Pogledavši na njih, mučitelj im reče: Zašto se vi ne javiste zajedno s nama o prazniku u čast bogova, kojima se klanja sva vaseljena? Hajde sada prinesite bogovima dužnu žrtvu, kao što i drugi prinesoše. - Sveti Maksimilijan odgovori: Mi ispovedamo Jednog Boga i Cara Nebeskog, čije je slave puno nebo i zemlja, i Njemu svaki čas prinosimo duhovnu žrtvu vere i molitve, a idolima vašim, da ne bismo oskvrnili duše svoje, nećemo prineti žrtve koje se sastoje iz spaljivanja životinja, praćenog smradom i dimom.
Kada ču ovakav odgovor, car naredi da im se oduzmu vojnički pojasi, ti znaci njihovog visokog polož

Izvor: Crkveni Kalendar