Sveti prepodobni Teofan Novi, čudotvorac

Venerable

Spomen 19. avgust

Prepodobni otac naš Teofan rodio se u gradu Janjini. Izmalena zavolevši čistotu i neporočnost duše i tela, on ih je celog života svog čuvao, i sačuvao. Kada postade punoletan, on iz ljubavi prema Bogu ostavi zavičaj, srodnike, prijatelje, jednom rečju sve što u većoj ili manjoj meri smeta duši u njenom stremljenju ka nebeskoj otacbini. Ostavivši svet i sve u svetu, on se udalji iz svoje otadžbine u Svetu Goru i tamo stupi u bratstvo manastira Dohiarskog. Tu on uskoro primi monaški lik i stade se anđeoski podvizavati. Njegov post, molitva, bdenje, nemarenje za prolazna blaga zemaljska, staranje o čuvanju u čistoti svih čula, umrtvljavanje tela, briga o čistoti duše, o čuvanju uma od nečistih pomisli, odbijanje napada nečistih duhova koji su se upinjali da pokolebaju sveta stremljenja njegova ka anđelskom savršenstvu, zaista behu divni. Zbog takvog savršenstva u vrlinama on bi od svekolike bratije jednoglasno i jednodušno izabran za igumana obitelji. Postavši vođ i pastir slovesnih ovaca Hristovih on još više uveća svoje podvige: dodade post postu, uzdržanje uzdržanju, bdenje bdenju, molitvu molitvi, lišavanje lišavanju; ukratko: on vođaše na zemlji nezemni život, u telu - bestelesni, uopše on življaše kao u tuđem telu.
Tako se podvizavajući i sveto upravljajući poverenom mu od Boga duhovnom pastvom, božanstveni Teofan, po neispitanim sudovima i smerovima Božjim, dožive jedno iskušenje. On imađaše sestrića. Nečestivi agarjani uzmu kao roba ovog njegovog sestrića, odvedu u Carigrad, i tamo prevedu u muslimansku veru. Gorko beše svetoj duši Teofanovoj podnositi tu bedu, zato on bez oklevanja krenu u Carigrad, i Božjom pomoću uspe da iščupa iz ruku nečestivaca nesrećnu žrtvu fanatizma njihovog. Srećno izvršivši ovo sveto delo, on se vrati u svoj manastir zajedno sa svojim mladim sestrićem, koga uskoro potom udostoji monaškog lika i uvrsti u bratstvo obitelji. Ali oci manastirski, bojeći se da se ta stvar ne razglasi i oni iskuse neku napast od ljutih varvara, stadoše roptati na svoga pastira i negodovati i protiv njega i protiv njegovog sestrića. Videći nemir koji zbog njega uzima maha u manastiru, sveti Teofan, ugledajući se na podvigopoložnika Hrista, ustupi mesto nepravičnom gnjevu, i zajedno sa svojim sestrićem, koji za nerazumne beše kamen spoticanja, udalji se ne samo iz obitelji Dohiarske nego i iz same Svete Gore, i ode u Veriju. Tamo u skitu Preteče on sazida crkvu u čast Presvete Bogomatere, sabra dovoljan broj monaha, propisa im pravila za život, utvrdi im starešinstvo i zavede kod njih divan poredak.
Posle toga, ostavivši tu svoga sestrića, božanstveni Teofan se udalji sam u Naus. I u Nausu, našavši pogodno mesto, on podiže divan hram u ime i čast Svetih Arhangela, i sagradivši manastir sabra dovoljan broj monaha, postade im pastir i ogac, i mudro ih rukovodeći po teškim stazama podvižništva, vođaše ih ka nebeskoj otadžbini našoj. Provevši tu dosta vremena, on se vrati u podignutu njime u Veriji prvu obitelj; jer obe ove, njime podignute obitelji, smatrahu ga za svog zajedničkog oca.
Pošto dožive duboku starost, prepodobni Teofan je morao, kao i svi smrtni, da plati prirodi neophodni danak. Unapred saznavši otkrivenjem Božjim za svoju končinu, on pozva k sebi sve svoje monahe, obavesti ih o tome, i ujedno tešaše bratiju koji su mnogo plakali, obećavajući im da se nikada neće odvajati od njih duhom svojim; i najzad mirno i spokojno predade u ruke Božje mirni duh svoj.
Tvorac i Promislitelj naš, Gospod Bog, obećao je proslavljati one koji Njega proslavljaju (1 Car. 2, 30). Po nelažnom obećanju svom On blagovoli proslaviti i bogonosnog oca našeg Teofana, koji proslavi Njega svojim angelskim podvizima; i to blagovoli proslaviti ga mnogim znamenjima i čudesima kako za života njegova tako i posle smrti. Mi ćemo ukratko navesti neka od njih.
Kada se svetitelj vraćao lađom iz Carigrada u Svetu Goru dogodi se da nestade na lađi pijaće vode, te sve koji bejahu na lađi stade mučiti žeđ. Tada svetitelj molitvom svojom k Bogu pretvori slanu vodu morsku u slatku i ukusnu za piće, i tako spase od sigu

Izvor: Crkveni Kalendar