Trifun Carigradski

Hierarch

Spomen 19. april

U cara Romana, koji vladaše Vizantijam dočetkom desetoga veka, beše sin Teofilakt od šesnaest godina kada umre patrijarh Stefan. Car htede toga svoga sina uzvesti za patrijarha, jer ga beše zavetovao duhovnom zvanju još od malena, ali zbog maloletstva ne mogaše to učiniti pošto crkveni kanoni to zabranjivahu. Presto patrijaršijski zauze monah Trifun, čovek zaista dostojan takvog položaja: bio je savršen u vrlinama i besprekornog života. I osta Trifun na prestolu tri godine. Kada sin carev uđe u dvadesetu godinu, namisli car pošto-poto ukloniti Trifuna i svoga sina dovesti za patrijarha. Svetitelj Božji Trifun ne htede se dobrovoljno ukloniti s prestola ne zbog čega drugog nego jedino zbog toga što smatraše za veliku sablazan, da se tako mlad čovek uzdiže na tako odgovoran i težak položaj kao što je patrijaršiski, koji zahteva čoveka zrela po godinama i po pameti, dobroga znalca Svetoga Pisma i sposobna da upravlja Crkvom kako treba.
Car Roman beše na muci ne znajući šta da radi, jer nije bilo nijednog razloga, zbog koga bi mogao ukloniti s prestola patrijarha Trifuna. Jer prepodobni Trifun beše svet po životu, i ne beše u njemu nikakvog poroka. Tada priteče caru u pomoć episkop kesarijski Teofan. Prijatelj carev, a lukav, on reče caru: Care, osloni se na mene za ovu stvar, i ja ću sve urediti po tvojoj carskoj želji. Car se veoma obradova ovome predlogu, i zamoli ga da to svrši što pre.
Teofan ode do svjatjejšeg patrijarha Trifuna, porazgovara s njim blago, pokazujući mu se tobož veran prijatelj. I lukavo mu govoraše ovako: Vladiko, car je silno ogorčen na tebe, i sa svojim jednomišljenicima kuje planove protiv tebe, i svi traže krivicu zbog koje bi te zbacili s prestola. Iako se mnogo pašte oko toga, sve im je uzalud, jer traže krivicu protiv nevinoga. Samo ti jednu manu nalaze: kažu da nisi pismen i ne umeš da pišeš. I zbog toga smatraju da si nedostojan patrijaršijskog prestola. Zato je neophodno potrebno da ih posramiš i usta im zapušiš, da bi umuknuli. Ako hoćeš da me po slušaš, ti uradi ovo: pred celim saborom napiši na čistoj hartiji svoje ime i patrijaršisko zvanje, i to pošlji caru, da se posrame oni koji te klevetaju kako tobož ne umeš da pišeš, i tako umuknu njihova lažljiva usta.
Blaženi Trifun, budući nezlobiv, ne prozre lukavstvo Teofanovo, i njegov mu se predlog učini dobar. A kad se sastade sabor, patrijarh reče svima: Božanski saslužitelji, oni koji hoće da me nepravedno zbace s prestola, uzalud se trude da nađu razlog za to. Ja se uzdam u Boga mog, da oni, ma koliko se trudili, ne mogu naći krivicu na meni, zbog koje bi me mogli lišiti Bogom mi poverenog prestola. Sad su izmislili klevetu, kako sam tobož nepismen, pa ne umem ni da pišem. Evo, ja ću pred svima vama napisati nešto, i kad klevetnici to vide, postideće se i prestaće da me klevetaju.
Rekavši to , blaženi uze čistu hartiju i pred očima sviju napisa ovo: Trifun, Božjom milošću, arhiepiskop Carigrada - Novoga Rima, patrijarh vaseljenski. Napisavši to, on tu hartiju posla caru. Dobivši tu hartiju, car, po savetu episkopa Teofana, naredi da se iznad patrijarhovog potpisa na toj hartiji napiše ovo: Ja Trifun ustupam patrijaršiski presto ne zbog čega drugog već samo zbog toga što smatram da sam nedostojan takvog položaja.
Kada to bi urađeno, car naredi da se ta hartija pročita pred knezovima i velmožama, i pred svima dostojanstvenicima-I posla svoje jednomišljenike, te svjatjejšeg patrijarha Trifuna silom ukloniše iz patrijaršije, i onda dovede sina svog Teofilakta za patrijarha. I nastade veliki razdor u Crkvi, jer se mnogi od duhovenstva držahu patrijarha Trifuna, i ne pristajahu na Teofilakta. A blaženi Trifun, trpeljivo podnoseći nevin to progonstvo, ode u svoj raniji manastir, i poživevši dve godine i pet meseci prestavi se Gospodu, 933 godine. Česno pak telo njegovo bi preneseno u prestoničku Veliku Crkvu, i kao telo pravoga patrijarha položeno sa telima patrijarha. Tada nastade u Crkvi mir, jer po prestavljenju svetoga Trifuna, svi priznadoše patrijarha Teofilakta, i na

Izvor: Crkveni Kalendar