Sveti Gurije episkop Kazanski i Varsnufije episkop Tverski

Spomen 4. oktobar

Prepodobni Gurije, u svetu Grigorije, rodio se u gradu Radonježu od manjih bojara Rugotinih. Kao mladić Grigorija službovaše kod knjaza Jovana Penjkova. Beše Grigorije tih i krotak po naravi; u crkvu često iđaše; molitvu i post držaše: milostinju i ostale vrline upražnjavaše. Time Grigorije steče ljubav i poštovanje svoga gospodara, i ovaj mu poveri na upravu sav dom svoj. No to izazva zavist kod saslužbenika Grigorijevih, i oni ga oklevetaše kod knjaza da on preljubu čini sa njegovom ženom. Knjaz poverova klevetnicima i naredi da Grigorija ubiju. Ali sin knjaza, pametan i oprezan, umoli oca svoga da poštedi Grigorija i svojom presudom ne sramoti dom svoj; i podrobno ispitavši celu stvar, on utvrdi da je posredi čista kleveta, i izbavi Grigorija od smrti. Ali knjaz, podložan jarosti, posadi nevinog Grigorija u duboku jamu. Dve godine provede Grigorije u njoj, mučen glađu, jer mu je davana ne čovečanska hrana: na tri dana bacan mu je po snop ovsa i nešto vode. Jedan drug Grigorijev ponudi Grigoriju da mu krišom donosi hranu, ali ovaj to odbi, rekavši da "njega hrani velika i izobilna blagodat Božja". Pritom Grigorije zamoli tog svog druga da mu mesto hrane donosi hartije i mastila za pisanje bukvara, po kojima se deca uče pismenosti, i da novac dobijen za bukvare razdaje sirotinji.
Nakon dve godine milosrdni Gospod, videći dobro trpljenje sluge Svoga, koji nevino strada, blagovoli osloboditi ga iz te tamnice kao iz pakla, i nevidljivom rukam sile Svoje otvori mu tamnički zatvor. Grigorije, neočekivano ugleda na vratima svetlost, i spopade ga strah, misleći da je to vražiji privid, pošto se ta vrata dve godine nisu otvarala. I on ustade, i stade se moliti. No svetlost se ponovo pojavi na vratima, sada mnogo jača. Grigorije priđe, dodirnu rukom vrata, i ona se odmah otvoriše. Shvativši da mu sam Bog šalje oslobođenje iz ove tamnice, Grigorije se s blagodarnošću pomoli Gospodu, uze ikonu Presvete Bogorodice koju je sa sobom imao u tamnici, pa iziđe ni od koga primećen, iako je bio dan. I otide iz te kuće i iz grada, i dođe u Uspenski Josifovski manastir. Tu Grigorije primi monaški postrig sa imenom Gurije. I postade izvrstan monah i isposnik. Zato kasnije i bi izabran za igumana Josifovske obitelji. Kao iguman ove obitelji on provede devet godina, pa se onda zbog bolesti povuče sa igumanskog položaja, provodeći vreme u molitvi, postu i bogorazmišljanju. Ali posle izvesnog vremena Gurije bi poslan za igumana u Seližarovom manastiru.
Kada Bog pokori caru Jovanu Vasiljeviču grad Kazan, tada po savetu mitropolita Makarija, sabor arhijereja Ruske Crkve, postavi Gurija kockom za prvog arhiepiskopa grada Kazana. Car ga posla u Kazan sa velikom čašću; dade mu mnoštvo ikona, skupocene crkvene utvari i mnogo knjiga, i njemu lično podari mnoge dragocene stvari. U Nedelju Svih Svetih, 26. maja 1555. godine, u Moskovskom Uspenskom hramu bi odsluženo Molepstvije za put povodom odlaska arhiepiskopa Gurija u Kazan, i to u prisustvu cara i svih velikodostojnika carskih. Služili su: mitropolit Makarije sa episkopom Krutickim Nifontom i svima moskovskim arhimandritima i igumanima, i sam arhiepiskop Gurije sa svojim arhimandritima i igumanima. Posle Molepstvija arhiepiskop Gurije bi sa litijom najsvečanije ispraćen; i nakon dva meseca putovanja stiže u grad Kazan i zauze arhijerejski presto. Kao arhijerej prepodobni Gurije vođaše bogougodni život: siromahe je hranio, oskudne snabdevao svim potrebnim, za jadnike i udovice i siročad se zauzimao i izbavljao ih od raznih nevolja. Dodajući trud na trud, sveti Gurije stalno provođaše noć u molitvi, a danju učaše nevernike bogopoznanju i veri u Presvetu Trojicu, i učenjem svojim mnoge privede Hristu. Veliki trudovi poremetiše, još od tamnovanja, slabačko zdravlje svetog Gurija, i on se razbole. No telesna bolest ni najmanje ne naškodi pobožnosti duše njegove: ne budući u stanju, da sam vrši bogosluženje, on je prisustvovao službama koje su drugi služili: naređivao je te su ga nosili na svetu liturgiju u hram Svetog Blagoveštenja, njime podignut; tu je

Izvor: Crkveni Kalendar