SerbLink користи Firebase Analytics, Google-ов сервис, да изброји које се странице посећују. Он поставља колачиће и ради само ако то дозволите. Колачићи који вас држе пријављеним и памте ваша подешавања увек су укључени. Политика приватности

Аналитика је искључена.

Свети новомученик Константин са острва Идре

Спомен 14. новембар

Свети новомученик Константин родио се на острву Идра. Отац му се звао Михалаки, мајка Марина. У осамнаестој години својој Константин пређе на острво Родос, и тамо ступи у службу код родоског поглавара Хасана. Својом окретношћу, честитошћу и вредноћом, Константин скрену на себе пажњу свога господара, који скова у срцу свом намеру да Константина на сваки начин преведе у мухамеданску веру.
Помогнут ђаволом, Хасан успе у својој намери. Јер, улучивши згодну прилику, Хасан призва к себи Константина и веома љубазно и пријатељски поразговара с њим. А потом разним поклонима он приволе Константина, те се овај одрече Христа и прими мухамеданску веру. И одмах му дадоше мухамеданско име Хасан. Са променом вере Константину се промени и ооложај у дому поглавара Родоса: поверише му високу дужност, ставише му новце на расположење; и сви што служаху у Хасановом дому почеше га поштовати и уважавати. Но све то, привремено и пролазно, брзо обљутави отпаднику, и он поче постепено долазити к себи; савест га стаде изобдичавати због дубоког пада његовог. Услед тога он поче туговати и потајно од другова плакати и ридати због тешког грехопада свог. И на такав начин отпадник проживе код свога саблазнитеља три године.
Господ Бог, видећи искрено мучење отпадниково, даде му у срце мисао добру: да се обрати духовнику и покаје за свој пад. Константин одмах послуша глас свога срца, оде духовнику и исповеди му свој страшни пад. Духовник свом душом самилосно саосети његову муку и посаветова му да се склони са Родоса и у неком другом удаљеном месту лечи покајањем душевне ране своје, а Господ Бог неће закаснити са милошћу својом. Но Константин моли духовника за благослов: да не одлази са Родоса него да се одмах одрекне мрске мухамеданске вере и поново исповеди своју веру у Господа Христа. Духовник га одврати од овог потхвата, стрепећи да се Константин, још млад и зелен, не одрекне Христа по други пут. Него му саветова да се претходно припреми за тај подвиг постом, бдењем и молитвом, па тек онда да крене у мучеништво, ако на то буде воља Божја. Константин послуша духовног оца, оде у Хасанов дом, покупи своје ствари и новац, па све то раздаде сиротињи, а након неколико дана и сам напусти злосрећни дом свога госпо дара и отпутова на Крим.
На Криму Константин проведе три године кајући се пред Богом за своје одречење од Христа. Али срце његово је и надаље патило и није добијало жељеног мира. A у души су му брујале оне страшне речи Спаситељеве: Који се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима (Мт. 10, 33). Зато он реши да се побије са ђаволом, и мученичким страдањем спере срам свој. Са тог разлога он одмах отпутова у Цариград. Тамо он једном искусном духовнику откри своју намеру да жели пострадати за Христа, и исприча му све шта се с њим догодило. Видећи га млада, духовник се не реши да му да благослов за страшни подвиг, него га одведе знаменитом патријарху Цариградском Григорију, и исприча му све о Константину. Владика се обрадова Константиновом покајању, али му указа да је мученички подвиг на који хоће да иде, опасан пут, и саветова му да претходно отиде у Свету Гору Атонску, и да се тамо међу искусним подвижницима Христовим подвизава у духовним подвизима, па тек када старци увиде да је дошло време да он крене на мученички подвиг, и он може привести у дело своју намеру.
После разговора с патријархом Константин отпутова у Свету Гору и ступи у Иверски манастир. Ту он ревносно и с љубављу стаде проходити послушања. Притом се он често обраћаше усрдном молитвом и сузама тамошњој чудотворној икони Пресвете Богородице, зване Портаитиса, и мољаше Пречисту да Она умири срце његово и удостоји га пострадати за Христа, кога се он одрекао прелашћен блеском богатства и славе. И тако срце његово све јаче и јаче пламћаше љубављу ка Господу Христу, за кога он беше готов поднети не само страдање него и хиљаде смрти. И од тога времена мисли га почеше приморавати да преда себе на мучење. Налазећи се у узбућеном стању, он своје мисли откри духов

Извор: Crkveni Kalendar