Света преподобна мученица Февронија

Спомен 25. јун

У време незнабожног цара Диоклецијана беше у Риму епарх Антим, који имађаше сина Лисимаха, за кога он обручи дивну девојку, ћерку сенатора Просфора. Разболевши се смртно, епарх Антим призва свога брата Селина и рече му: Господине мој брате! ево ја одлазим из земаљског живота и теби поверавам свога сина Лисимаха; ти му буди отац уместо мене, а он нека ти буде син. После моје смрти ти што пре склопи брак између њега и његове веренице, Просфорове ћерке.
Селин обећа своме брату епарху Антиму да ће поступити по његовој жељи. Три дана након тога Антим премину. После смрти Антимове, цар Диоклецијан дозва к себи Лисимаха и његовог стрица Селина, и насамо рече Лисимаху: Младићу, памтећи љубав оца твога према мени, ја сам хтео да на његово место поставим тебе за епарха, али пошто чух да волиш хришћанску веру, ја то одложих док не проверим да ли је то истина. Ради тога ја хоћу да те сада пошаљем на Исток, да тамо искорениш хришћанску веру; и када се по извршењу тога будеш вратио, ја ћу те наградити чином епарха.
На ове цареве речи Лисимах не смеде узвратити ништа јер беше врло млад, имађаше око двадесет година. Но стриц његов Селин паде пред ноге цару и рече: Молим твоје бесмртно величанство, допусти Лисимаху да остане овде неколико дана, да би ступио у брак са ћерком Просфора. А када ступи у брак, онда ћу заједно са њим поћи и ја, и ми ћемо заједнички извршити све што нам нареди твоја божанствена власт. - Но цар рече на то обојици: Најпре идите куда вам наређујем, и истребите хришћане. И када то успешно свршите и овамо се вратите, тада ћу вам и ја помоћи да свечано обавите свадбу.
Чувши то, они се не усудише рећи ни једну реч више, и послушно се покорише царевој наредби: узеше од цара указ и са много војске кренуше на Исток. Лисимах поведе са собом свог рођака, комита Прима, који беше син сестре мајке његове, и њему повери команду над војском. Када стигоше на Исток, они се зауставише у области Палмире, и све тамошње хришћане стадоше таманити разним мукама: једне огњем спаљиваху, друге зверовима предаваху, а треће мачем погубљиваху и тела њихова бацаху псима. Стриц Лисимахов Селин беше веома суров и нечовечан. Велики страх обузе све покрајине на Истоку због бездушне свирепости Селинове. А Лисимах веома жаљаше хришћане, јер му мајка бејаше хришћанка, и од ње се беше научио познању Христа. Једне ноћи он призва к себи свога рођака, комита Прима, и рече му: Уважени Приме, ти знаш да је отац мој био незнабожац и у незнабоштву умро, али моја мати премину као хришћанка, и за живота свог се много стараше да ме начини хришћанином. Али ја, бојећи се цара и оца, не могох то учинити. Но од мајке имам заповест да ниједног хришћанина не убијем, и да се трудим да постанем пријатељ Христов. Сада пак гледам где стриц мој Селин бездушно мучи и убија хришћане, и због тога ми душа силно пати. Ја хоћу да тајно штедим хришћане, и да оне од њих што су по тамницама пуштам да беже и скривају се где могу.
Комит пристаде на то, и они утврдише међу собом споразум да штеде хришћане. Стога, чим би сазнали негде за цркве или манастире хришћанске, они су одмах кришом слали тамо поруке, извештавајући хришћане о доласку мучитеља и саветујући им да се крију. Осим тога комит нареди својим једномишљеницима међу војницима, да не хватају хришћане ради мучења, него да и ухваћене пуштају да беже.
Пошто проведе у Палмири дуго време и поби многе хришћане, Селин намисли да иде у град Сивапољ, који се налазио у крајевима асиријским, потчињеним римској власти. У том граду бејаше женски манастир са педесет монахиња. Игуманија у њему беше Вриена, ученица блажене игуманије, ђаконисе Платониде, чије предање и правило она строго држаше. А Платонидин устав беше овакав: петком ниједна сестра није смела радити никакав посао, него су се све сабирале у цркву, и ту од јутра до вечера проводиле у молитви и у читању Божанствених књига; најпре је до девет сати пре подне сама ђакониса Платонида читала сестрама богонадахнуте речи, па је онда предавала књигу Вриени, наређујући јој да им она чита до

Извор: Crkveni Kalendar