Свети преподобни Макарије Кољазински
Спомен 17. март
Преподобни Макарије Кољазински води порекло од племићког рода тверских бојара Кожиних. Родио се у селу Грибкову, на десетак километара од града Кашина; сада се то насеље назива Кожино. Његови родитељи: отац Василије који се прославио ратним подвизима при великом кнезу Василију Васиљевичу Тамном, и мати Ирина, одликоваху се побожношћу и васпитаваху децу своју у добрим обичајима. До пострижења у монаштво Макарије се звао Матеј. У седмој години родитељи га дадоше да учи књигу. Маломе Матеју књига иђаше лако, и он убрзо страсно заволе читање. Читајући Божанске књиге, он понираше у њихову садржину и примаше к срцу прочитано. Видећи то, родитељи се радоваху. Матеј избегаваше дечје игре, и када поодрасте он стаде размишљати о таштини световног живота и помишљати на удаљење од њега. Њему непрестано беху на уму Спаситељеве речи: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном (Мт. 19, 21). Он жељаше да следује овим речима. Но родитељи његови нису желели да се он замонаши, иако су видели да је то његова искрена жеља. Они су му говорили да се човек може спасти и у свету, потсећали га на беседу светог Јована Златоуста: "Против оних који забрањују брак", наводили му библијске примере и новозаветне светитеље који су се спасли у свету и живели у браку. Иако је пламено желео да се удаљи из света, Матеј је ипак схватао јачину родитељских разлога, и као послушан син није хтео да их љути, и рекао је: Нека буде воља Господња, ја се не противим вашој жељи.
Родитеље обрадова оваква одлука сина, и они га оженише девојком Јеленом, из породице племића Јахонтових. Ступивши у брак, Матеј ипак не престаде мислити о томе да се доцније удаљи од света. Проводећи у браку побожан и чист живот, он се договори са женом да онај од њих, који надживи другога, не остане у свету, не ступа у други брак, већ прими монаштво.
Годину дана после женидбе Матеју умреше родитељи; а две године после тога, по вољи Божјој, престави се и његова супруга Јелена. Сада Матеј ништа друго није желео него да испуни своју давнашњу намеру: да остави свет и прими монашки постриг. Ништа му сада није сметало да оствари своју жељу. И он одмах, по заповести Христовој, раздаде своје имање сиромасима и отиде у оближњи манастир Клобуковски, крај града Кашина, и постриже се у монаштво са именом Макарије. И с огњеном ревношћу стаде он проходити манастирска послушања, повињујући се са највећом смиреношћу и кротошћу не само игуману него и најмлађима између братије. Неизоставно посећујући храм Божји и неуморно се трудећи у разним манастирским радовима, он остало време посвећиваше молитви и бдењу, усрдно читајући Житија светих и друге божанствене књиге, старајући се подражавати примере пређашњих подвижника и чувајући у срцу поуке, извучене из прочитаних књига. Подвизи младога монаха изазиваху дивљење код све манастирске братије.
Пошто поживе не мало година у Николајевском Клобуковском манастиру, Макарије стаде помишљати на усамљенички живот. Утврдивши се у овој мисли, он је откри игуману и стаде просити његов благослов. Игуман, видећи искрену жељу Макаријеву, даде му очинску поуку и благослови га на нови пут подвижничког живота. Макарије пронађе место које одговараше његовим жељама, недалеко од Кашина, на дваестак километара, на реци Волги, између два осредња језера, у густој шуми. Ту он направи себи келију и стаде се подвизавати у посту, молитви и бдењу. Нико му не сметаше у усамљеничком подвигу. Дивље звери га не нападаху него се умиљаваху, и он дељаше с њима своју сиротињску храну.
Али Макарије се није дуго подвизавао у потпуној усамљености. Ускоро се к њему стадоше сабирати други подвижници; а најпре дођоше седам стараца из Клобуковског манастира. Сабра се не мало инока и из других места. Око келије Макаријеве никоше нове келије и образова се пустињско братство. Овом новом братству беше потребан храм Божји ради заједничке молитве и примања Светих Тајана. Преподобни Макарије са својим саподвижницима сагради са благословом тверског арх
Извор: Crkveni Kalendar
